Кодирование исполнителя при непереходных глаголах (мансийский (северный диалект))

IntrCeeAccP: Исполнитель стоит в позиции прямого дополнения (в номинативных языках: в винительном падеже).


(1) ńawram ulas-t ūnl-i.
ребёнок скамейка-loc сидит-prs.3sg
’Ребёнок сидит на скамейке.’ (S. D.)


(2) oma-te tawe ulas-n ūn-tt-i.
мать-3sg он.acc скамейка-loc сидит-caus-prs.3sg
’Мать заставляет ребёнка сесть на скамейку.’ (T. M.)


(3) miša kuťuw-e lāγl-aγǝn ľuľ-uŋkwe lāw-ǝs.
Миша собака-3sg ноги-3sg.du стоит-inf говорит-pst.3sg
’Миша заставляет собаку встать на задние лапы .’ (S. D.)


(4) ńawram oma-te-n ulas-t ūn-tta-we.
ребёнок мать-3sg-lat скамейка-loc сидит-caus-pass.prs.3sg
’Мать заставляет ребёнка сесть на скамейку.’ (S. D.)



В мансийском у понуждения существуют как морфологический (ср. (1) и (2)) так и перифрастический способы (3). Для обеих конструкций справедливо, что исполнитель стоит в аккузативе (Riese 2001). В мансийском, в часто употребляемой страдательной конструкции исполнитель стоит в номинативной форме, а заставитель обозначен маркером агенса – падежа латив-датив (4) (Kulonen 1989).

Author: 

Szilvia Németh